U našoj kući zaista postoji kult hrane. Zbog nje se okupljamo, ona se za nas sa posebnom ljubavlju priprema. Vikendom naši ustaljeni rituali, za doručak vruća peciva koja rasane moje muške sanjalice, ručak uz obaveznu pogaču ili vruć lebac, a za večeru...hm... uvek ono "što odavno nismo jeli" 🤣🤣 odavno... Radnim danima je teško uskladiti zajednički termin za stolom. Posao i škola, bilo prepodnevna ili popodnevna smena, ne idu baš na ruku našem okupljanju. Za radni dan je predodređena večera. Tada smo svi tu, sednemo, čavrljamo o danu koji je, sada već, iza nas, delimo loše trenutke, mišljenja, savete, ali se ponajviše smejemo nekim našim ludostima. Imamo te neke naše pošalice, reči koje određenu situaciju opišu bolje od jednog celog referata. To je ona reč koja u sebi sadrži i glavnog lika, njegovu prošlost i sadašnjost, okolnosti pod kojima se obe dešavaju, karakterne osobine, pa i telesnu konstituciju. Često baš tu jednu ubacimo u prepričavanje doživljaja, pogledamo se, s