Nedelja

Nedelja. Budi različita osećanja. Kao devojčica, nedelju sam volela samo do ručka. Kao da je do njega postojala neka čarolija koja nas je okupljala, točila nam sreću u čaše i sa nama nazdravljala. Posle njega bi se sve nekako "uzmuvalo", sve zbog onog nadolazećeg ponedeljka koji je najgori mogući dan ikada! Onaj samozvani početak, negativac i rušilac. Eto tako sam kao dete videla taj početak radne nedelje. Ništa drugačije sada. Iz jedne tople, mirišljave, ušuškane i ljubavne atmosfere, kao da prelaziš u drugu dimenziju. Kao kad iz toplog kreveta ustaneš, a u kući nema grejanja. Uh, najradije bih se vratila u ono ugrejano. Ali ne možeš i ne smeš. Moraš dalje. Kad pregaziš taj ponedeljak, čini mi se, oni što ga prate nisu toliko grubi i hladni. Kada je sestra počela da studira, ja sam bila šesti osnovne. Nedelja popodne bila je rezervisana za spremanje njenih stvari, mirišljavih i upeglanih, i pune torbe raznih đakonija iz kuhinje naše majke. Ježila sam se od tog pakovanja, imala neku čudnu tremu i knedlu u grlu. Znaš da je to na pet dana i da ćemo već u petak opet biti na okupu, al' ne vredi... to odvajanje kao da svaki put otkine i deo tebe. Tako je bilo i kada sam ja počela da studiram. Možda još i gore. Gore zbog toga jer smo tada nas dve bile same, majka i ja, ona bi mene spakovala i ispratila i ostajala sama... da broji dane i čeka naredni vikend. Sa sobom sam nedeljom uveče nosila ne samo torbu punu hrane za predstojeću nedelju, već torbu punu ukusa nostalgije, čežnje, ljubavi... kuhinju i majku upakovanu u svakoj od onih činijica, od punjene paprike preko kiflica do pite sa višnjama. Kad te posle izmrcvarenog dana predavanja sačeka ta pita od višanja, ta infuzija sreće, podstrek i motivacija da se i najteži trenuci preguraju i savladaju najveće prepreke. Iako se u mojoj kući često mesi, tu nema pravila, jutro ili veče, radni dan ili vikend, nedelja ipak zauzima posebno mesto. Do ručka. 😅 A za posle ćemo videti... ova se nedelja lakše proguta jer je godišnji odmor u toku i nema onog mračitelja zvanog ponedeljak... bar ne u punom njegovom sjaju, da ne kažem tami...

Za pogaču potrebno:

• kocka kvasca
• kašika šećera
• 100 ml mlakog mleka
• 150 ml mlake vode
• 250 ml jogurta
• 1 celo jaje
• 1 belance
• 2 kašičice soli
• oko 900 gr brašna

Za premazivanje:

• 150 gr margarina (sobne temperature)

I još

• 1 žumance umućeno sa kašičicom mleka

Kvasac sa šećerom i kašikom brašna rastopiti u mešavini mleka i vode. Ostaviti 5-6 minuta. U brašno dodati so, jogurt, jaja i nadošli kvasac. Umesiti testo i ostaviti na toplom sat vremena. Naraslo testo podeliti na pola. 

1. Prvu polovinu podeliti na 4 jufkice, razvaljati ih u krug. Premazati prvi omekšalim margarinom, preko njega staviti drugi, premazati njega, zatim treći isto tako, četvrti se ne premazuje. Blago pritisnite malo rukama a zatim oklagijom tek toliko da se ove 4 kore spoje. Sada taj krug isecite na 16 trouglova i svaki od njih zasecite kao što je prikazano na slici (po sredini, vrh odozgo na dole kroz prorez provucite dva puta a zatim urolajte). Ređajte u podmazanu tepsiju prečnika 30 cm.

2. Od druge polovine testa odvojite manju lopticu koja će ići u sredinu, a veći deo testa razvaljajte u pravougaonik. Premažite margarinom pa urolajte. Secite šnitice debljine prsta otprilike i ređajte u tepsiju, blago uspravljeno ali tako da se preklapaju tj da se jedan "naslanja" na drugi. Onu lopticu stavite u sredinu. 

Pogaču pokrijte, uključite rernu na 200℃. Kada se ugreje, premažite pogaču umućenim žumancetom sa kašičicom mleka i pecite otprilike 35 minuta ( u zavisnosti od vaše rerne)