Turske pamuk pogačice

Najlepše stvari u životu dogode se neplanirano. Snovi i razna maštanja u većini slučajeva to i ostanu. Uvek se neki veliki planovi izjalove, nešto se na tom putu ostvarenja ispreči. Ne znam zašto je to tako, ponekad mislim da je baš ta prevelika želja, enormna količina usmerene energije učinila da se san rasprši, nestane... ostane samo još jedno razočaranje.

Na dolazak leta te 2018. nisam se Bog zna kako radovala, jer sam znala da nigde nećemo otputovati. Leto prethodne 2017. bilo je jedna mini evropska turneja, avantura, bezbroj kako ispričanih tako i neispričanih priča, anegdota kojima se svaki put smejemo, novih "ljubavi" kojima bismo se rado vratili. Godinu dana kasnije sabrasmo se i oduzesmo pa računica reče da nismo baš u zavidnoj finansijskoj situaciji, pogotovo za odlazak na more 😕. Meni je sledovao odmor u avgustu, a cene za koju god destinaciju bile su skidanje kože "na živo". "Bušila" sam i "kopala" pokušavajući da nađem način da negde odemo makar na 3-4 dana (jer sam zagovornik one "odmor nije odmor ako nisi otputovao bar na produženi vikend), ali jednostavno nije išlo. Na mojoj strani bila je i proslava našeg jubilarnog 40-og rođendana koji zasigurno treba drugačije "ubeležiti". "Radila" sam u tajnosti, pretraživala i kalkulisala... Naravno da sam imala one svoje omiljene prestonice koje su na samom vrhu liste, za koje koje bih se sad spakovala i krenula u roku od 10 minuta. Samo...trebalo je uskladiti mnogo faktora, od toga najvažnije - datume i naravno novac. 🙄 E sad, ima i onog da kad idete srcem, pokušavajući da ostvarite nešto, neko "od gore" malo pripomogne, pogura, doda onaj delić koji nedostaje slagalici. Tako je, par dana pred Bradonjin rođendan, izašla Oktopodova "last minute" ponuda za put u Istanbul. Gotovo. Kraj. Ma nemam šta da tražim dalje. Bacila sam šapu na vaučer koji je Bradonji zvanično uručen na njegov rođendan. Naravno da je i on odlepio od sreće (preturajući po glavi "kuku meni aranžman jeftin, a koliko nam je para tek potrebno za trošak" 🤣🤣🤣). O ovom putovanju mogu roman napisati, počev od vodiča Veljka koji nas je kao hodajuća enciklopedija sve "razbucao", preko toga šta smo sve od hrane poneli i jeli do Carigrada, do njegovog samog srca koje je kucalo brže i melodičnije, u čijem ritmu smo i mi plesali, gutali očima i dušom sve ono što nam je nesebično pružao. 💖 O svemu tome nekom drugom prilikom, u jednom od narednih turskih recepata kojih će biti koliko vam duša ište...💖

Potrebno:

• 1 kocka kvasca
• 1 čaša mlake vode
• 1 čaša mlakog mleka
• 1 čaša ulja
• 1 celo jaje + 1 žumance
• 1 kašika šećera
• 2 ravne kašičice soli
• 800 - 850 gr brašna
• 250 gr sira ( ja sam koristila fetu)

Za premazivanje:

• 1 belance

Za posipanje :

• Prezle

Kvasac sa šećerom i kašikom brašna otopiti u mlakom mleku, ostaviti nekoliko minuta da nadođe. U drugoj posudi izmešati brašno i so pa dodati mlaku vodu, ulje, jaja, zatim nadošli kvasac, sve to promešati pa dodati viljuškom izgnječen sir. Umesiti glatko testo, pokriti i ostaviti sat vremena. Od nadošlog testa praviti loptice željene veličine (moje su po 60 gr😊), ređati u pleh obložen papirom za pečenje (sa malim razmakom jer će narasti tokom pečenja). Pokriti ih i ostaviti još pola sata. Zatim ih premazati umućenim belancetom, obilno posuti prezlama i peći 20-ak minuta na 190℃.

Uživaćete dok vam se budu topile u ustima 😋💖