U našoj kući zaista postoji kult hrane. Zbog nje se okupljamo, ona se za nas sa posebnom ljubavlju priprema. Vikendom naši ustaljeni rituali, za doručak vruća peciva koja rasane moje muške sanjalice, ručak uz obaveznu pogaču ili vruć lebac, a za večeru...hm... uvek ono "što odavno nismo jeli" 🤣🤣 odavno... Radnim danima je teško uskladiti zajednički termin za stolom. Posao i škola, bilo prepodnevna ili popodnevna smena, ne idu baš na ruku našem okupljanju. Za radni dan je predodređena večera. Tada smo svi tu, sednemo, čavrljamo o danu koji je, sada već, iza nas, delimo loše trenutke, mišljenja, savete, ali se ponajviše smejemo nekim našim ludostima. Imamo te neke naše pošalice, reči koje određenu situaciju opišu bolje od jednog celog referata. To je ona reč koja u sebi sadrži i glavnog lika, njegovu prošlost i sadašnjost, okolnosti pod kojima se obe dešavaju, karakterne osobine, pa i telesnu konstituciju. Često baš tu jednu ubacimo u prepričavanje doživljaja, pogledamo se, svima je sve jasno, prasnemo u smeh. Ono kad "oči govore"...toliko se mi razumemo. Iako radnim danom ne doručkujemo zajedno, trudim se da muškima, pre odlaska na posao, spremim nešto taze, ušuškam im da se ne ohladi dok se ne probude (ako idu popodne u školu i duže spavaju), oni se tome obraduju više nego bilo kakvom poklonu. Ja sam se isto tako radovala doručku koji nam je majka ostavljala. Valjda zato sada i ja isto radim sa svojom decom. Sećam se da mi je najsrećniji dan u nedelji bio kada ustanem i nađem pokriven doručak - hleb sa namazom od sira ajvara. Naravno domaćeg u koji je uložena tona truda i porodične ljubavi. Joj tome na crtu nije mogla izaći nijedna druga kombinacija. Jok! Ponekad sam, uveče kad legnem u krevet, razmišljala o tome, "navijala" , slala sve svoje misli i energiju u pravcu tog doručka koji bi me narednog jutra sačekao.
Jutros je doručak ispao fantastičan od tako malo sastojaka i još manje uloženog vremena. Još sam pola posla obavila sinoć, znajući da danas moram već u 7 da budem u gradskom prevozu. Pre par dana sam pravila pitu i u frizideru mi je ostalo nekoliko listova kora. Svaki sam isekla po dužini na 3 dela, premazala kašikom fila od sira (otprilike 300gr , 2 jajeta i "na vrh noža" praška za pecivo), urolala, pokrila i spakovala u frizider. Ujutru rerna na 200, rolnice premažem jajetom umućenim sa kašikom pavlake i ulja i za 20 minuta... osmeh za sve nas...za ceo dan
Коментари