Hačapuri (Хачапури)
Ne mogu da se pomirim sa tim da ove godine nema "mrdanja", nema putovanja, mora... obilazaka nekih evropskih metropola o kojima sam maštala, neke i planirala za ovo leto. Da obradujemo i nagradimo decu za uložen trud i rezultate postignute na završnom ispitu. Da odahnemo, odmorimo se i napunimo baterije... Toliko o tome kako se stvari u životu planiraju i realizuju. Najteža mi je činjenica ta što ne mogu da utičem, promenim, prihvatanje da si nemoćan, sediš i čekaš bolje dane, a, što bi rekao Duško Trifunović:
" Ljubav nema bolje dane
nema sutra, nema juče
To je škola za ludake
koji malo teže uče..."
Ja sam, izgleda, jedan od tih ludaka. I šta ti je priroda čovekova - kad znaš da nešto ne smešб a ti, k'o u inat, baš hoćeš, još više i jače. Danima po internetu šaram, putujem, stižem i do onih mesta koja mi ranije nisu padala na pamet. Ko je i kada maštao o Kavkazu? I šta sam uopšte znala o Gruziji? Do juče samo da je tu negde kod Rusije i da imaju na daleko poznat gruzijski čaj. A onda sam naletela na snimak koji je postavila jedna turistička agencija "Zašto bi trebalo da posetite Gruziju". Odgledan jednom, pa i drugi put. Te čarobne razglednice ostavljaju bez daha. Planine sa vrhovima iznad 4.000 m, jezera, pećine... lepota za oči i dušu istovremeno. Ne možeš sagledati. Usled isprepletanih civilizacija tragovi osmanske, ruske, jevrejske kulture. Zemlja vrhunskih vina, što mi je posebno privlačno, i autentične hrane. Kada otvorite poglavlje "Gruzijska kuhinja" neminovno ćete se prvo susresti sa Hačapurijem. To je njihov tradicionalni hleb sa sirom, uglavnom kombinacijom više različitih vrsta. Kad potražite recept vidite da tu ima različitih varijanti, ali sa manjim odstupanjima. "Princip je isti, sve su ostalo nijanse". Ne znam koliko smo mi uopšte u mogućnosti da napravimo originalnu verziju jer zasigurno nemamo sireve koje oni u testo stavljaju i koji, u stvari, recept i čine posebnim. Ja ću vam preneti svoju, koja je nama bila savršena. Doručak je bio jak, baš kako volimo. "Ljubi ih majka" su ga prozvali "brodići"😊. Naizgled mi je, po količini brašna, izgledalo da nam neće biti dovoljno, ali je, na kraju, ostalo. Ja bih, ipak, da probam i onaj njihov praaavi originalni Hačapuri... pa da uporedim pristup 😅😂
Testo:
- pola kocke kvasca
- 250 ml vode
- kašičica šećera
- 4 kašike ulja
- pola kašičice soli
- 400 - 450 gr brašna
- 250 gr starog (kravljeg) sira
- 250 gr feta sira
- 100 gr pizza kačkavalja (ili nekog drugog "topivog")
- 8 jaja + 1 jaje za premazivanje
Kvasac sa šećerom i kašikom brašna rastopiti u mlakoj vodi i ostaviti par minuta da se "aktivira". U brašno staviti so pa dodati nadošli kvasac i ulje. Zamesiti testo i ostaviti pokriveno da se udvostruči. U receptu je pisalo 1,5 sat. Kod mene u kuhinji je toliko toplo da je testo nakon 45 min "odlepilo", pa mislim da je ovaj vremenski period predugačak. Vi ćete već proceniti sami. Sir stari i fetu izgnječite viljuškom, kačkavalj narendajte i izmešajte. Ako ste ljubitelj nekih drugih sireva (ovčji npr.) slobodno pravite svoju omiljenu kombinaciju. Nadošlo testo podeliti na 8 loptica (moram opet da se nadovežem na original - oni testo podele na maksimum 4 dela i prave velika peciva, ja sam htela da budu manja). Svaku razvaljati u krug prečnika 20 cm. Uz ivicu staviti po malo fila pa preklopiti testo preko nadeva i malo zarolati ka sredini (kao na slici).
Krajeve blago "uvrnuti" (kao šraf) i ređati u pleh obložen papirom za pečenje. Ostatak nadeva rasporediti u "brodiće", jaje umutiti pa ih premazati.
Rernu ugrejati na 200℃, ubaciti Hačapuri (ja sam ih pekla u 2 ture jer nisu svi mogli da se smeste u jedan pleh 😁) i peći 15 - 20 minuta (dok ne porumene), zatim izvaditi pa u sredinu svakog staviti po jedno (razbijeno) jaje. Možete pre toga kašikom malo "razgrnuti" sir i napraviti mesto gde će "upasti" jaje. Vratiti u rernu na još 5 minuta. Jaje treba da ostane rovito, pa se Hačapuri jede tako što otkidate komadić po komadić testa i umačete u žumance 😊. Uživancija...
Коментари