Đurđevdanski venac

Venac je od davnina simbol slave, uspeha, moći i magijske zaštite. Od Persije do Grka i Rimljana koji su na glavu pobednika stavljali venac od lovorovog lišća. Kasnije, u Nemačkoj su pleli venčiće tokom leta pa ih zimi kačili pored ognjišta kao simbol nade, ponovnog buđenja prirode, ali i zaštite od demona tame. Svetog Đorđa proslavljaju i katolici i pravoslavci, otuda ovi slični običaji kao i kod nas. Mnogobrojne običajne radnje uoči i na sam dan ovog velikog sveca imaju za cilj da se snaga oživljene prirode prenese na ljude, stoku, živinu, njive i vinograde. Simbolika biljaka je jedna, kojoj god veri pripadali. Svaka u želji da porodica bude složna, zdrava, puna napretka. Svaka čuva, neguje i uzdiže ono najsvetije.

Ja sam svojoj uplela ovako:

Za testo vam je potrebno:

• pola kocke kvasca
• 200ml tople vode
• kašičica šećera
• 2 kašičice soli
• 400gr brašna
• 50ml ulja

Za premaz se koristi: 

• 50gr omekšalog putera (ili margarina)

Za fil je potrebno:

• 250gr sira
• 2 veze blitve (blanširane)
• 2 struka mladog luka (sitno iseckanog)
• 1 belance

Za premazivanje venca:

• 1 umućeno žumance sa 
• kašičicom mleka

U mlaku vodu staviti kvasac, šećer i kašiku brašna, ostaviti 10 minuta da nadođe. Zatim dodati ulje, so i brašno, pa umesiti testo. Ostaviti ga 30 min. Za to vreme pripremiti fil: viljuškom izgnječiti sir, dodatni iseckanu blitvu i mladi luk. Nadošlo testo izručiti na dobro pobrašnjenu podlogu i razvući u što veći pravougaonik. Premazati ga puterom (margarinom) pa pripremljenim filom. 

Uviti u rolat, pa ga po dužini iseći na pola. 

Naizmenično prebacujući jedan deo preko drugog praviti pletenicu.

Prebaciti je u pleh obložen papirom za pečenje i krajeve spojiti formirajući venac. 

Pokriti krpom, uključiti rernu na 200℃. Kada se rerna ugrejala, a venac narastao, premazati ga umućenim žumancetom i staviti da se peče. Moj se ispekao za 25 minuta.