Smotana blitva

Najlepše šarenilo je pijaca u proleće. Plima boja i ukusa iz probuđene prirode koja me zapljusne ne da se meriti niti uporediti... ni opisati. Knjižara i pijaca su inače moji omiljeni izlasci, mesta gde mi se puni duša, a oči šaraju. Ako odem neraspoložena zasigurno ću se vratiti s mravinjakom emocija u telu, probuđenim idejama i zrakom sunca u krajičku oka. Kad me pitaju šta mi je to nedostajalo u ono vreme izolacije, gde bih to "izašla", a ne mogu, to su te dve odrednice. I propustih onaj najlepši period - april. Na pijaci imam moje ljude, kao da sam član porodice i znam po šta gde odlazim, mada volim da najpre obiđem krug - dva, onako kao kibicer. Neću odmah kupiti ono zbog čega sam došla. Hoću da se napijem tih boja, nafotografišem tih slika koje se muvaju tu negde u meni do sledećeg odlaska. Sad kad razmislim čega se prvo dohvatim, shvatim da je to sve od one MOJE boje zbog čega su mi valjda i oči tako šareno zelene. Prvo mladi luk, zelje, blitva i tikvice. Što volim taj zeleniš to je čudo jedno. Mladi luk se jede uz sve! 'Ajte molim vas, da nećete reći da se uz nešto ne slaže? Ma kakvi! Tikvice mogu u svakom obliku, daj mi i pohovane i punjene i musaku i pljeske od njih... Moja majka je pravila slatku pitu od njih (to nigde više nisam videla ni probala). Ma milina... A blitva i zelje? Ihhhhh... od čorbe preko glavnog jela do pita i hleba. Da mi nikada ne dosade. Spanać iz nekog razloga nije u mojim favoritima, izuzev ako nije sastavni deo peciva. Onaj standardni prilog za ručak samo zaobiđem. Sećam se još vrtića i kako su me tamo terali da jedem, a ja svaki taj ručak odbolovala. 

Danas sam kupila blitvu. Deca me pitaju hoće li biti čorbica ili pita? Pa biće oba. Čorba je, kao i ona od zelja, pravi melem. Miluje, okrepljuje i snaži. Pita i vruća i hladna i kako hoćeš zavijena. Ovu sam smotala dok se rerna grejala. Eto, toliko o vremenu utrošenom, a o ukusu i mom srcu punom (što zbog punih usta pite što reči hvale mojih muških) da i ne pričam 💓 

Za Smotanu vam je potrebno sledeće:

• 500 gr kora za pitu
• 600 gr sira
• 3 veze blitve (blanširane)
• 3 jajeta
• 1 kiselo mleko
• 1/2 praška za pecivo
• So ( po potrebi, u zavisnosti od toga koliko je sir slan)
• 100 + 50 ml ulja

Najpre pripremiti fil: u činiji izgnječiti sir, dodati jaja, so, prašak za pecivo, kiselo mleko, 100 ml ulja, pa sitno iseckanu blanširanu blitvu. Preostalih 50 ml ulja sipamo u šoljicu - potrebno nam je za "lepljenje" kora. Uključiti rernu na 200℃.

U pakovanju kora koje ja kupujem na pijaci ima 13 listova. Pošto slaganje tj motanje podrazumeva par (tj po 2), onu trinaestu prepolovim, namažem filom, urolujem i savijem kao na slici pa stavim u sredinu podmazane tepsije prečnika 30cm. 

Zatim uzimati po dve - jednu blago poprskati uljem, tek da bi se druga zalepila za nju. Na tu drugu staviti 3 pune kašike fila, urolovati i staviti oko središnjeg dela. 

Na isti način savijati dok se ne utroši sav materijal. Meni je ostalo za jednu kašiku fila pa sam njime premazala pitu, poprskala je uljem i pekla 35 minuta.