Lisnati hleb sa belim lukom i peršunom

Baš sam razmazila ove moje muške sada tokom ove izolacije. U stvari, oni su i pre toga bili razmaženi, a sada su pravi pravcati onaj razmaz, za na lebac 😁. Al' ne bilo kakav lebac! Ne prolazi onaj kupovni (koje god vrste), jok! Samo pravi onaj domaći, taze, tek izvađen iz rerne, onaj od kojeg miriše cela kuća, ustrepte sva čula, pa je manje važno šta ide uz njega. Naviknuti na friška peciva za doručak, vruć hleb za ručak... pa za večeru kako bude... makar bile i projice 😂 Nikada nismo bili fanovi hleba iz prodavnice, to nam je oduvek bilo nužno zlo, baš ako se nekim slučajem zadesi da nema drugog, jer nisam stigla da umesim ili nije bilo struje. I taj takav se uglavnom pretvarao u prženice ili tople sendviče (ili nekakve izmišljene pite od starog hleba). E sad, ako ima domaćeg - uvek ga ima malo. Svi mogući plehovi mali. Često se setim svoje babe koja je mesila hleb i pekla ga u onoj pravoj seljačkoj furuni. Taj ukus je ostao uspomena na detinjstvo, neizbrisiva i nezamenljiva. Nikada nigde kasnije nisam jela ništa slično. Uz taj domaći je najbolje išao i domaći kravlji sir i paradajz iz njene bašte. Ma nikakav gala ručak nije mogao prići ovoj neodoljivoj kombinaciji. Kako volim da eksperimentišem sa pecivima, tako i hlebove pravim na razne načine. Od onog "najobičnijeg" sa hrskavom koricom, a unutra mekim k'o duša do onih lisnatih sa raznim travkama i začinima. Jutros mi je prilikom ispijanja kafe palo na pamet da "okrenem list" 😅 i napravim novi... u stvari stari - koji sam ranije pravila sa bosiljkom i origanom. Sada je red na peršun i beli luk. Testo koje je inače veoma jednostavno je toliko oplemenjeno ovim ukusima i ništa vam uz njega nije potrebno. Uživancija je odvajanje listića jer ovaj hleb se ne seče kao ostali. Poseban gušt je mirišljavi listić koji se lepi za nozdrve, oči i dušu. Posle ovakvog hedonizma shvatam da je prava besmislica imati u kući samo jedan kalup za hleb (kad već u rernu mogu da stanu tri 😂). Lepo sam mogla u startu da napravim duplu meru pa mi možda ostane nešto za kasnije. Ovako... lep beše doručak...

Potrebno:

• Pola kocke kvasca
• Kašičica šećera
• 200 ml mlake vode
• 3 kašike ulja
• 1 kašičica soli
• 1 jaje
• 500 gr brašna

Za premaz

• 125 gr omekšalog margarina
• Beli luk 4 - 5 čenova
• Peršun svež 5 - 6 "cvetića"

Kvasac razmutiti sa kašičicom šećera i kašikom brašna u mlakoj vodi. Kada naraste, dodati ulje, jaje, so i brašno. Umesiti testo, pokriti i ostaviti pola sata da naraste. Naraslo testo razvuci u pravougaonik (40x30 cm otprilike). Premazati ga margarinom, posuti sitno seckanim belim lukom i peršunom pa preseći tako da dobijete 4 trake. Složiti jednu preko druge pa iseći na 10 delova. 

Svaki deo uzimati i uspravno ređati u podmazan kalup za hleb (može i obložen papirom za pečenje). Kada složite hleb uključite rernu na 200℃, za to vreme hleb će dodatno narasti. 

Pecite ga otprilike pola sata.