Kupus kifle

Neki moji unutrašnji glasovi me opominju, ne daju mi mira, kažu da su mi misli i ideje nesređene, da "na papir" poslednjih dana ne stavljam koliko bih htela, nisam aktivna koliko bi trebalo. Nije da nema materijala i nije da se nije mesilo, ali ja, jednostavno, ne stižem. Telefon mi je zatrpan slikama, memorija na nuli, tekstova koji se motaju po glavi za celu zbirku ali... da ne uskačem sebi u usta citiranjem jedne od omiljenih "Ko hoće - nađe način, a ko neće..." Vidim da sam već počela da se pravdam, izgovora tona... Ipak, moram da priznam da sam prilično rasejana, vratila sam se na posao, pa mi je karantinski raspored prilično uzdrman 😂, da ne kažem poremećen. Najstresniji od svega mi je gradski prevoz, gde, šta i kako uhvatiti da stigneš na vreme. Izgleda mi je turneja tramvajem 12 preko Novog Beograda zapisana do kraja leta. Zamislim ja da sam na krovu onog turističkog busa, razgledam i upoznajem grad. Inače, retko idem na NBG, nešto me baš i ne privlači ("Ušće" najveći domet 😅) Nedostaje mi samo onaj bilingvalni vodič pa da i ono što već nemam pojma šta je i kad sagrađeno - u engleskoj verziji zvuči još grandioznije .😂 Ovako ova teta sa Busplus automata daje uprošćenu verziju... Đorđa Stanojevića, sledeća Sava centar... O mom šoku kad sam se prvi put obrela u ovoj avanturi - da vam ne pričam. Sedim ja i veslam instagram, naravno da ne gledam kroz prozor!!! Kad me ova malopre pomenuta teta obavesti da, umesto ka Sajmu, ja odoh na NBG, utrnuh, noge se odsekle, ne mogu da ih iskoordiniram da odem do vozača i pitam gde ću da završim... Kaže on "Bez brige, stižemo mi na Zvezdaru..." Uh... Onda se čovek navikne, pa i ne razmišlja, ne znaš više šta je normalno a šta nije, jesi ti lud ili oni oko tebe, da se "pliva" mora, pa... Sad ću k'o Lane Gutović u onoj emisiji koja se davno prikazivala, a koju sam obožavala "Ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali sigurno ne škodi... a ono što ne škodi, mora da koristi, je l' tako?" 😂😂🤣

Posle jedne ovakve celodnevne egzibicije najbolje legnu Kupus kifle, recept preuzet iz Minjine kuhinjice (sa malo izmenjenim filom). Lako za pravljenje, nema šta da se omaši, sa njenim receptima ne može da ne uspe. Testo neverovatno meko (penasto 😋), verovatno je takvo i sutradan, ali ja, iako sam ih ko zna koliko puta do sada pravila, ne znam i ne mogu da podelim to iskustvo. One samo nestanu, moj muž kaže da je greška što na sto iznesem sve, onako sa plehom 😅 Prvo da malko sakrijem negde (ne znam gde jer bi ih po mirisu sigurno pronašli) pa onda kao iznesem ostalo. Ako vama ovo pođe za rukom, molim da mi javite. Hvala unapred 😍

Za testo:

• Kocka kvasca
• 200 ml mlakog mleka
• 100 ml mlake vode
• Kašičica šećera
• 2 kašičice soli
• 100 ml ulja
• 550 gr brašna

Fil 1:

• 100 gr margarina
• 1 žumance

Fil 2:

• 150 - 200 gr sira

Za premazivanje kifli:

• Umućeno belance
• Za posipanje : susam

Kvasac razmutiti u mešavini mleka i vode, dodati šećer i kašiku brašna, ostaviti 10 minuta da naraste. Za to vreme pripremiti oba fila

1. margarin sobne temperature umutiti sa žumancetom
2. viljuškom izgnječiti sir

U brašno dodati nadošli kvasac, so i ulje i umesiti testo. Pokriti ga i ostaviti da naraste 45 minuta. Zatim ga podeliti na 2 jufke. Obe razvaljati u pravougaonike debljine 3-4 mm pa najpre premazati margarinom a zatim posuti sirom. Uviti u rolat, pa seći na trouglove kako je prikazano na slici. 

Ređati u pleh, uključiti rernu na 200℃ (dok se rerna greje dodatno narastaju). 

Premazati ih umućenim belancetom i posuti susamom. pa peći 20-ak minuta.